Kada se bajka završi — počinje istina.
 
Princeza Viktorija dolazi do najtežeg saznanja u svom životu: ljubav nije dovoljna ako ne donosi mir. Dve godine verovala je da je viđena, voljena i sigurna. Gradila je život na uverenju da je pronašla sudbinskog čoveka — oslonac, dom, utočište. A istina je bila tiša i surovija: bila je sama, čak i dok je verovala da pripada nečijem srcu.
 
Princ Viktor, njena najveća ljubav i njen najveći mit, postaje njena najdublja lekcija. Veza koja je ličila na bajku pokazuje se kao zlatni kavez — pun lepih reči, ali bez temelja ljubavi, poštovanja i sigurnosti. Ovo nije priča o krivici. Ovo je priča o buđenju.
 
Viktorija prestaje da traži potvrdu svoje vrednosti u tuđem pogledu. Prvi put bira sebe. Shvata da najgori zatvor nije onaj sa rešetkama, već dom bez topline, razumevanja i nežnosti. Ljubav koja guši nije ljubav — ona je tiho umiranje.
 
Nekada ju je princ spasio i postao centar njenog sveta. Sada shvata istinu koju niko ne želi da prizna: veza bez duhovnog mira je smrt pre smrti. U viziji joj se ponovo javlja Knez Lazar i šapuće reči koje paraju i oslobađaju istovremeno:
„Samo kad se odrekneš svega, možeš dobiti sve.“
Sa drhtavom hrabrošću i strahom u srcu, Viktorija prekida vezu znajući da možda neće preživeti bez njegove ljubavi. Ali verujući da, ako preživi — neće ostati ista.
I ne ostaje.

Iz ruševina stare sebe rađa se nova žena. Žena koja više nikada neće pristati na manje od istinske, celovite ljubavi. Žena koja razume da prava ljubav ne boli, ne lomi i ne oduzima mir.
 
„Život posle smrti“ nije kraj jedne ljubavi —
to je kraj iluzije.
I početak žene koja postaje ljubav.