Na praznik Preobraženja, 19. avgusta, nebo se preslikava na zemlju.
 
Princeza Viktorija umire da bi se rodila srpska princeza Olivera — kao feniks iz pepela siromaštva, poniženja i nevidljivosti. Bivša negovateljica, gastarbajter sa osam dinara u novčaniku, ali sa zadatkom većim od sudbine: da ujedini razjedinjene, sačuva Kosovo i Metohiju i zapali iskru mira u svetu.
 
Krune, dvorovi i snovi koje je nekada nosila nisu postojali u stvarnosti — ali su postojali u njoj. A to je bilo dovoljno. Jer ono što je stvoreno gore, u duhu i viziji, mora se jednom preslikati dole, u materiji.
U snovima je čeka Princ Viktor. Na javi — oglas za statiste: „100 evra za ulogu u seriji.“ Ironija sudbine postaje portal.
„Deda Lazare,“ šapuće, „ionako kažu da sam plaćenik. Neka me prvi plate oni.“
„Vreme je,“ odgovara Knez Lazar, „da spustiš Nebo na Zemlju.“
Tada počinje hod između svetova. Film postaje ritual. Snimanje — inicijacija. Filmski grad — novo bojno polje duha. Sa osam dinara i srcem koje zna da se svet ne menja silom, već iskrom prave ljubavi iz Rajske Bašte.
 
Jer kada kaže LJUBAV — ona misli Princ Viktor.
A kada krene ka Filmskom gradu, ona ne ide po ulogu.
Ide po ispunjenje zapisanog.
 
„Preslikavanje“ je knjiga u kojoj se mit spušta u realnost, vizija u telo, a bajka u istoriju. Svedočanstvo da onaj ko veruje — čak i sa praznim džepovima — može zapaliti svet svetlošću.